Domaći proizvođači malina i šljiva sa velikim ohrabrenjem ulaze u novu sezonu, jer se lani na trpezama u inostranstvu tražio kilogram više tog voća pa su prodali sve što su proizveli, a na ruku im je išla i bolja otkupna cijena.
To potvrđuju i podaci Spoljnotrgovinske komore BiH prema kojima je sektor voća i prerađevina voća za devet mjeseci prošle godine ostvario izvoz od 88,9 miliona maraka, što je za 4,8 odsto više u odnosu na isti period 2019. godine, a izvoz smrznutih malina dominirao je u odnosu na druge voćne kulture.
Prema podacima Spoljnotrgovinske komore, izvoz malina od januara do kraja septembra prošle godine bio je “težak” 45,81 milion maraka, što je za 6,5 odsto više u odnosu na isti period 2019. godine.
– Količinski izvoz smrznutih malina je manji u odnosu na posmatrani period godinu ranije, što sugeriše rast izvozne cijene smrznutih malina, što je jako pozitivno i ohrabrujuće za domaće proizvođače – naveli su u komori i dodali da skoro polovina izvoza smrznutih malina ide za Srbiju, dok se ostatak izvozi za Njemačku, Švedsku, Francusku te druge zemlje zapadne Evrope.
Dobra sezona je i iza proizvođača šljiva koji su plasman povećali za 130 odsto te su za devet mjeseci lani izvezene šljive u vrijednosti većoj od devet miliona maraka.
Predsjednik Udruženja malinara Bratunca, Srebrenice i Milića “Vilamet” Ljubiša Alempić rekao je za “Glas Srpske” da je otkupna cijena malina lani bila oko 3,5 marke te da su time i rezultati bolji.
– Takva otkupna cijena je ohrabrenje za povećanje proizvodnje i proširenje zasada, ali je potrebno neko vrijeme da se povećaju i otkupne količine. Nakon pet ili šest loših godina, kada su zbog niske cijene mnogi uništili zasade, lani je konačno bilo i zarade. Opstali su uglavnom oni koji su u okviru svog domaćinstva mogli da završe sve radove u malinjacima – rekao je Alempić, koji kupine i maline uzgaja na oko dva hektara. Ističe da su zasadi pod snijegom te da slijedi priprema za novu sezonu.
Darko Milošević iz Ugljevika rekao je da se na zapadnom tržištu lani tražio kilogram više šljiva iz Srpske i BiH, jer su mrazevi u većem dijelu Evrope uništili rod.
– To je bila dobra prilika da mi svoje voće plasiramo na evropsko tržište. Dobit koju smo ostvarili kompenzirala je gubitke iz nekih ranijih godina. Najvažnije je da je voće otišlo u inostranstvo, jer je domaće tržište malo za bilo kakvu zaradu – rekao je Milošević, dodavši da šljive uzgaja na više od četiri hektara. Bez obzira na dobre rezultate, dodao je, nema opuštanja, jer svaka godina nosi nove izazove.
– Najvažnije je da ima potražnje za našim šljivama, onda se možemo nadati i zaradi – rekao je Milošević.
Uvoz
Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH od januara do kraja septembra prošle godine na domaće tržište stiglo je voće vrijednosti 138,4 miliona KM, što je za 5,5 odsto više nego u istom periodu 2019. godine. U uvozu je dominiralo južno voće, prije svega agrumi i banane.
(Glas Srpske)
Privreda
Energetika
Turizam
Poljoprivreda
ICT
Prehrana
