Na kraju septembra građani Srpske i Federacije u bankama su čuvali 21.39 milijardi maraka. Gotovo trećina tog novca je štednja, podaci su Centralne banke BiH.
31. oktobar Svjetski je dan štednje, kategorije koja u bankarskim poslovnim knjigama godinama raste.
O čudesima starog svijeta, treći osam Banjalučke gimnazije sposoban je razgovarati na stranom jeziku. Ali o ličnim finansijama većina ne zna gotovo ništa. A, priznaju, ne bi bilo loše.
– Kada bi finansijska pismenost bila predmet, izborni, u Gimnaziji, odabrala bih ga. Mislim da bi to trebalo da se uvede još od prvog razreda, da se djeca što prije nauče da štede – kaže Teodora Barac, učenica Banjalučke gimnazije.
S tim s eslažu i učenici.
– Mislim da je to potrebno kao predmet koji je, može se reći, korisniji od nekih koje trenutno imamo u srednjoj školi – kaže Јakov Tadić, učenik Banjalučke gimnazije.
Podaci Centralne banke BiH onda bi možda bili nešto drugačiji svakog 31. oktobra. Ove godine oni izgledaju kao i svake – pokazuju rast i ukupnih depozita, i štednje građana. Tako smo na kraju septembra na računima banaka držali 21.39 milijardi maraka. Riječ je o rastu od čak 13.3 odsto, odnosno dvije i po milijarde. Otprilike, trećina otpada na ono što banke nazivaju štednja stanovništva.
– Oročeni i štedni depoziti stanovništva iznosili su 6.26 milijardi KM ili 29.2 odsto ukupnih depozita stanovništva, uz godišnji rast od 10.7odsto – navode iz Centralne banke BiH.
Marko Đogo profesor je Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu i kaže – ne treba da čudi. Јer, većina o investiranju malo zna.
– Nivo finansijske pismenosti je još uvijek relativno nizak, zbog čega se građani odlučuju za tehnički dvije najjednostavnije varijante. A to je ili kupiću nekretninu, ili držaću sredstva na računu banke – kaže Marko Đogo, profesor Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu.
Agencija za osiguranje depozita BiH u međuvremenu je donijela novu odluku, pa je već od sutra nivo osiguranih depozita povećan sa 70.000 maraka na 100.000. To znači da, u najcrnjem scenariju, u kojem banka propadne, država garantuje povrat štednje od 100.000 maraka po štednom računu. Ipak, kamate na štednju vrlo rijetko prelaze tri odsto i to uz oročenje depozita na nekoliko godina, pa ovakva odluka možda i nije najpametnije što se može uraditi sa novcem. Boris Srdić kaže – mnogo je kanala kroz koje se kapital može oploditi, ali premalo znanja o tome.
– Imamo, od korporativnih obveznica raspona prinosa od 6 do 8.5 odsto, državnih obveznica trenutno po nekih 5.5 odsto, do u najmanjem obimu akcija koje daju redovnu dividendu – rekao je Boris Srdić, direktor Banjalučke berze.
Ali potrebno je bar osnovno znanje da ulaganje na berzi ne bi bilo bauk. A naši srednjoškolci mogu ga steći samo iz sopstvenog iskustva ili periodičnih programa koje pokrenu berza ili banke. Naši sagovornici su saglasni – prvo najbolje vrijeme za učenje bilo je još prije 20-ak godina. Drugo najbolje je – danas. Јer, bez nekih znanja iz starog svijeta možda se i može, ali greška u ličnim finansijama može da bude veoma bolna.
Privreda
Energetika
Turizam
Poljoprivreda
ICT
Prehrana
