Stare sorte voća spasavaju od izumiranja

Gotovo je neodgovorno da se neke sorte biljaka izgube i zapostave, bilo to zbog našeg nemara ili nedovoljno dobrog odnosa prema starim sortama.

Rekao je ovo za “Nezavisne novine” Miljan Cvetković, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Banjaluci i koordinator Radne grupe za animiranje javne svijesti pri Institutu za genetička istraživanja, povodom pilot-projekta “Stare sorte za nova vremena”.

Ovaj projekat, koji je počeo krajem maja ove godine, pokrenut je sa ciljem evidentiranja i daljeg uzgajanja starih sorti voća da bi ih kroz uobičajenu upotrebu najbolje očuvali.

Kako je Cvetković rekao, ideja je da ovaj projekat bude stalna aktivnost u narednom periodu, a važnost projekta je u tome da se sačuva autentični genetski materijal, koji je dio naše tradicije i nasljeđa, a treba ga sačuvati za buduće generacije.

“Taj materijal je opstao na našim prostorima duži niz godina, što znači da je prilagođen našem podneblju”, rekao je Cvetković, dodajući da stari materijal, i biljni i animalni, ima značajnu ulogu i u lokalnom agroturizmu.

Istakao je da projekat nije vremenski ograničen.

“Ove godine, pošto smo počeli s pričom o voću, očekujemo da zaključno s krajem oktobra ove godine imamo odgovor od strane građanstva u vezi s ovim projektom”, rekao je Cvetković, pojašnjavajući da je ideja da građani koji smatraju da u svom vlasništvu imaju neku staru sortu voća, koja bi mogla biti značajna za genetski fond RS, istu prijave ovom institutu, te da se napravi elektronski katalog ovih sorti, čiji će autori biti stanovnici Srpske.

“S obzirom na to da je teško da stručnjaci s Instituta obilaze teren i vrše evidentiranje starih sorti, iako smo to radili u prethodnom periodu u određenom obimu, želimo da ovo postane stalna aktivnost u koju će biti uključeni građani”, kazao je Cvetković.

Dodao je da žele da pozovu sve građane, ako imaju neku staru sortu voćaka, da je prijave, da bi se ista evidentirala.

“To je način da mi onda u mnoštvu tih sorti možemo da prepoznamo one koje mogu potencijalno biti korištene kao interesantan genetski materijal, te da to dodatno istražujemo”, naveo je Cvetković, dodajući da će na ovaj način istovremeno provjeriti koliko građani Srpske obraćaju pažnju na stare sorte.

“Na samom smo početku projekta, te smo do sada imali uglavnom kontakte s kolegama s kojima smo i u prethodnom periodu sarađivali, oni imaju određene preferencije prema starim sortama, te su na neki način uključeni u tu priču”, rekao je Cvetković, navodeći da očekuju da će period jul, avgust, septembar biti najznačajniji u pogledu sakupljanja ovih sorti.

“Voleo bih da imamo manji broj prijavljenih sorti koje su detaljnije opisane, nego veći broj sorti kojima fale određeni podaci”, istakao je Cvetković.

Pojasnio je da za popunjavanje upitnika, koji se nalazi na veb-stranici Instituta za genetičke resurse, treba oko 10 minuta, te da svi građani koji su zainteresovani da prijave neku staru sortu, treba da odgovore na dvadesetak jednostavnih pitanja, te da je neophodno dostaviti i fotografije voćaka.

Dodao je da će, u zavisnosti kako se pokaže ovaj pilot-projekat, odlučiti da li će ga proširiti prikupljanjem starih sorti nekih drugih biljaka.

“Ako vidimo da ljude ovo zanima, mi vrlo lako možemo upitnik prilagoditi onim što je interesantno za neke druge vrste, kao što su na primer žitarice, povrće, ratarske kulture”, zaključio je Cvetković za Nezavisne.