Više od tri četvrtine ukupnog izvoza Bosne i Hercegovine u prvom kvartalu ove godine je završilo u Evropskoj uniji, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH.
Kako se navodi u ovim podacima, u periodu januar – mart ove godine ukupan izvoz je iznosio 4,154 milijarde KM, što je za 0,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
“Uvoz je iznosio 7,255 milijardi KM, što je za 0,9 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 57,3 odsto, dok je spoljnotrgovinski robni deficit iznosio 3,101 milijardu KM”, stoji u podacima, a prenose Nezavisne novine.
Kada je u pitanju EU, izvoz je u prvom kvartalu iznosio 3,212 milijardi KM, što je za 5,7 odsto više nego u istom periodu 2025. godine.
“Uvoz iz EU je iznosio 4,227 milijardi KM, što je za 0,9 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 76 odsto”, stoji u podacima.
Znači, ukupan izvoz je u tri mjeseca ove godine iznosio 4,154 milijarde KM, te je od ovog iznosa u EU izvezeno robe vrijednosti 3,212 milijardi KM.
Prostom matematičkom računicom možemo zaključiti da je od 100 odsto izvoza, 77,3 odsto otišlo u zemlje Evropske unije.
Ovo sve pokazuje koliko privreda i ekonomija naše države zavise od saradnje sa EU.
Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, kaže za “Nezavisne novine” da pokazatelji spoljnotrgovinske razmjene BiH već deceniju unazad pokazuju da se oko 75 odsto te razmjene ostvari sa EU.
“Ovi podaci su posebno relevantni za našu izvoznu industriju koja preko 73% svog izvoza plasira na tržišta zemalja EU. Stoga je jasno da su kretanja u EU ključne determinante za dinamiku rasta proizvodnje i izvoza bh. industrije. To je posebno vidljivo kada se u obzir uzme visok stepen integrisanosti našeg industrijskog izvoza u proizvodne mreže kompanija iz EU. Ono što može djelovati obeshrabrujuće je struktura izvoza u kojoj dominiraju resursno intenzivni proizvodi manjeg nivoa dodane vrijednosti”, ističe Mlinarević.
Dodaje da se upravo tu i nalazi šansa za unapređenje ekonomske saradnje s EU u dijelu privlačenja investicija većeg tehnološkog nivoa i proizvodne sofisticiranosti.
“Za tako nešto je potrebno raditi na subvencionisanju tih investicija i izgradnji infrastrukture kako bi se smanjili transportni troškovi i naša zemlja učinila investiciono atraktivnijom. Osim mjera na privlačenju SDI iz EU potrebno je napraviti plan za unapređenje domaće proizvodnje u kontekstu tehnološke modernizacije i usvajanja standarda kvaliteta koji važe za tržište EU”, naglasio je Mlinarević.
Ekonomista Admir Čavalić smatra da ovi podaci pokazuju da smo apsolutno ekonomski zavisni od Evropske unije.
“Dešava se prirodna konvergencija domaće ekonomije spram EU, što je tipično za zemlje koje su ušle u EU ili su na putu za ulazak u EU. Ipak, dugoročno bi bilo dobro da se vrši diverzifikacija vlastitih izvoznih aktivnosti, a tako i uvoznih, jer u kontekstu geopolitičkih rizika potrebno je imati različita tržišta, ali i u kontekstu recesije na inostranim tržištima. Zbog ovoga je dobro imati različite destinacije za izvoz, te je bitno članstvo u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji, što donosi dalju diverzifikaciju našeg globalnog izvoza. Ovo je prirodan, očekivan proces, te je vrlo interesantno kako izvozne aktivnosti prirodno, organski, kao suncokret se okreću Briselu i EU koja ima izuzetnu potražnju za našim proizvodima”, naglasio je Čavalić.
Privreda
Energetika
Turizam
Poljoprivreda
ICT
Prehrana
