Hoće li BiH imati koristi od “Ledenog puta svile”?

Iako je uspostavljena prva redovna pomorska linija arktičkom rutom, kojom bi roba iz Kine do Evrope trebalo da stiže za svega 20 dana, ovaj novi pravac neće imati značajniji uticaj na BiH jer zbog udaljenosti od rute, nedostatka morske luke i zaostale saobraćajne infrastrukture naša zemlja ne može u potpunosti iskoristiti njegove prednosti, kazali su ekonomisti.

Prvi brod na ovoj redovnoj liniji “Dubai Tower”, kontejnerski brod kapaciteta oko 1.740 TEU, koji je 15. avgusta isplovio iz kineske luke Ningbo-Džoušan prema Felikstouu u Velikoj Britaniji, trebalo bi prema najavama da stigne za svega 20 do 21 dan.

Naime, globalno zagrijavanje i povlačenje arktičkog leda otvorili su mogućnost intenzivnijeg korišćenja pomorskog puta dugog oko 7.400 kilometara, koji predstavlja alternativu tradicionalnim pravcima kroz Suecki kanal i oko Rta dobre nade, pišu Nezavisne.

Gavran:Otvaranje nove arktičke rute dobra vijest za globalnu trgovinu

Ekonomski analitičar Igor Gavran ocijenio je da je otvaranje nove arktičke rute dobra vijest za globalnu trgovinu, jer može pozitivno uticati na povezivanje i održavanje lanaca snabdijevanja.

“Kada je riječ o snabdijevanju Evrope iz Kine, mnoge vrste robe već dolaze i željezničkim transportom, pa mislim da će ova ruta prije svega uticati na masivne terete za koje željeznica ne može zamijeniti brodski prevoz. Uticaj na troškove i vrijeme prevoza trebalo bi da bude povoljan za kupce u Evropi. Međutim, BiH je daleko od dijelova Evrope do kojih ova ruta direktno dolazi, pa je potrebno još dosta vremena i troškova dok roba stigne iz neke udaljene evropske luke”, rekao je Gavran za “Nezavisne novine”.

On smatra da bi uticaj na BiH načelno mogao biti pozitivan, ali da ne očekuje značajnije efekte, jer naša zemlja nije povoljno pozicionirana za maksimalno korišćenje prednosti ove rute.

“Puno smo bliže uobičajenim lukama za naš dio Evrope, poput grčkih i jadranskih, kao i željezničkim pravcima. Svakako da je naša infrastruktura zaostala, posebno željeznička, a morsku luku nemamo, ali ne mislim ni da će druge zemlje regiona imati mnogo više koristi. I njima je najpovoljnije robu primati iz bližih luka”, naveo je Gavran.

Dodao je da bi najveća korist za BiH bila ukoliko bi ova ruta mogla biti iskorištena za izvoz domaće robe na Daleki istok, ali da je problem u tome što domaća privreda nije dovoljno konkurentna u većini sektora.

Do Evrope za 20 dana

Naime, kineski brodari ovu rutu testirali su početkom godine, kada je brod “Istanbul Bridge”, uprkos lošem vremenu, stigao do Velike Britanije za 20 dana.

Time su postavljene osnove za novi pomorski koridor koji bi Kini mogao omogućiti brži transport robe prema Evropi, ali i smanjiti zavisnost od tradicionalnih ruta koje su posljednjih godina izložene poremećajima zbog sukoba i nestabilnosti na Bliskom istoku.

Arktička ruta dio je kineskog “Polarnog puta svile”, koji su vlasti u Pekingu još prije gotovo deset godina definisale kao strateški važan pravac za trgovinu sa Zapadom.

Kina, međutim, nije jedina zainteresovana za ovaj pomorski pravac. I druge brodarske kompanije sve češće razmatraju preusmjeravanje transporta preko Arktika, kojim je prošle godine prošlo dvadesetak teretnih brodova.