Manjak zanatlija u Srpskoj: Najviše majstora nedostaje u građevinarstvu

Iako je rad zanatlija sve bolje plaćen, veoma je teško pronaći majstore koji će na kvalitetan način obavljati svoj posao, a trenutno najpogođeniji sektor koji muku muči s nedostakom kadra je građevinarstvo.

Mile Petrović, sekretar Udruženja građevinarstva i industrije građevinskog materijala pri Privrednoj komori RS, za “Nezavisne novine” rekao je da će privredna društva iz oblasti građevinarstva u Srpskoj u narednoj građevinskoj sezoni imati ogromnih problema u pogledu nedostatka stručne i kvalifikovane radne snage.

“Činjenica je da je sve manji broj kvalifikovanih radnika koji na adekvatan način mogu odgovoriti radnim zadacima u oblasti građevinarstva, a sve je manje i mladih koje ova vrsta posla zanima da bi mogli preuzeti znanje od starijih iskusnih radnika koji su pred zalaskom radne karijere”, rekao je Petrović.

Dodaje da domaća preduzeća imaju ogroman problem s nedostatkom stručne radne snage i vrlo je teško očekivati da će se iz domaćih resursa stanje u narednom periodu popraviti, iako u sektoru građevinarstva stalno dolazi do povećanja zarada radnicima te da radnici koji poznaju posao i ovdje ostvaruju jako dobre zarade.

“Nedostatak radnika je evidentan u svim fazama u procesu izgradnje objekta. Ako govorimo o konkretnim zanimanjima, to su rukovaoci građevinskim mašinama – kranisti, zidari, tesari, armirači, fasaderi, keramičari, moleri i monteri elektroenergetskih postrojenja”, rekao je Petrović.

Prema njegovim riječima, evidentno je da je na tržištu rada nedostatak kvalitetnih građevinskih inženjera, a neki od razloga su što sve manji broj studenata upisuje tehničke fakultete, samim tim i građevinski fakultet, zatim veliki broj inženjera poslove obavlja u javnoj upravi, jer su po prirodi posla neophodni na tim radnim mjestima.

“Ono što predstavlja najveću opasnost u budućem periodu jesu problem odlaska stručnjaka svih zanimanja u oblasti građevinarstva čim steknu određene kompetencije i stručno kao i praktično znanje iz oblasti građevinarstva u zemlje Evropske unije”, rekao je Petrović.

Kako ističe, jedan od načina prevazilaženja ovog problema je prekvalifikacijom radnika sa zanimanjima nepotrebnim tržištu rada u zanimanja koja su potrebna privredi.

“Drugi način kome već u velikoj mjeri pribjegavaju domaća privredna društva jeste uvođenje inostranih radnika iz Turske, Bangladeša i drugih zemalja kako bi nadomjestili nedostatak radne snage potrebne za praćenje trenutnog građevinskog zamaha. Ono čime svi treba da se pozabavimo i na čemu Privredna komora već uveliko radi jeste da radnici budu uvedeni u legalne privredne tokove, te da domaća privredna društva koja već imaju određeni broj radnika na osnovu kvote koja bi se usaglasila mogu povlačiti inostrane radnike”, zaključuje Petrović.

Kako je za “Nezavisne novine” rekao Jovan Bratić, direktor Zanatsko-preduzetničke komore Republike Srpske, mladi nisu dovoljno zainteresovani za zanate.

“U odnosu na prethodni period ništa se nije promijenilo, zainteresovanost kod mladih za zanate je veoma mala iako se situacija popravila”, rekao je Bratić.

Kako je dodao, danas su zanatski poslovi dosta olakašani nego prije.

“Mnogo je lakše sada raditi nego prije, sada imamo razne mašine koje majstorima pomažu u radu”, rekao je Bratić.

Prema njegovim riječima, trenutno u Srpskoj najviše majstora nedostaje u građevinarstvu.

“Minimalna dnevnica za majstora je 80 KM, zavisno o tome koji posao je u pitanju”, rekao je Bratić.

Prema njegovim riječima, da bi se mladi više zanimali za zanatske poslove potrebno je vratiti polaganje zanatskih ispita.

“Prije su ljudi smatrali de je zanat loš i da je bolje da se školuju, ali sada je situacija potpuno drugačija i svaki majstor je zlata vrijedan”, rekao je Bratić.