Nakon gotovo 25 godina mijenja se finansijski sistem kakvog poznajemo. Nedavnim usvajanjem Nacrta zakona o platnim uslugama, Republika Srpska napravila je prvi korak ka usklađivanju sa evropskim finansijskim direktivama i trendovima u bankarstvu. Građani i privreda na korak su od takozvanog “otvorenog bankarstva” koje ukida do sada monopolistički položaj banaka u pružanju platnih usluga.
Računi se neće morati plaćati isključivo preko banaka, gotovina se neće morati podizati isključivo na bankomatima, jednom aplikacijom moći će se upravljati računima u više banaka. Kada prođe parlamentarnu proceduru, Zakon o platnim uslugama, trenutno usvojen u formi nacrta, trebalo bi da donese ono što zagovara – otvoreno bankarstvo.
– Pored banaka, sada će poslove platnog prometa moći da obavljaju i drugi, kao što su mikrokreditne organizacije, hibridna društva, d.o.o. ili a.d. koja će isključivo da se bave tim poslom, kao i izdavaoci elektronskog novca. U Srpskoj već imamo tri izdate licence, i oni će moći da se bave time – rekao je Srđan Šuput, direktor Agencije za bankarstvo Republike Srpske.
Sve ovo u zemljama Evropske unije dostupno je od 2018. godine. U regionu, evropskim finansijskim trendovima najviše se približila Srbija koja je otvoreno bankarstvo omogućila prošle godine.
U bankarskom sektoru pozdravljaju prvi korak ka donošenju Zakona o platnim uslugama, inače jednog od uslova za pristupanje Evropskoj uniji.
– Donošenjem ovih zakona se i bankarskom sektoru na određen način smanjuju određeni limiti koji se tiču inovativnosti. Mi zaista očekujemo da ćemo u narednom periodu imati jedan procvat tehnoloških usluga i servisa koji će biti vezani za platni promet, odnosno plaćanja – izjavio je Edis Ražanica, direktor Udruženja banaka BiH.
Sadašnji platni promet neoprostivo je spor, pa će novac koji pošaljete u petak popodne, na račun primaoca stići tek u ponedjeljak. S druge strane, novi servisi, kako se procjenjuje, trebalo bi dobar dio gotovine da prenesu u bezgotovinske tokove.
Svoju šansu, stoga, vide i institucije za izdavanje elektronskog novca, čije je poslovanje takođe relativno skoro zakonski definisano. U banjalučkoj “Lovi“ kažu da prvi put banke neće držati monopol u platnom prometu.
– To je ključno za stanovništvo, građane i privredu, jer se stvara konkurencija bankama u platnom sistemu, što bi u konačnici trebalo dovesti do jeftinijih, bržih, modernijih platnih usluga i elektronskog plaćanja – ističe Boris Majstorović, direktor institucije za izdavanje elektronskog novca “Lova“.
Šuput ističe da što je više učesnika i ako nešto nije pod monopolom, svakako će biti jeftinije, jer će se ljudi boriti na tržištu da privuku klijente.
Pogodnosti očekuje i privreda, posebno ako se zna da je donošenje ovog zakona jedan od uslova za pristupanje BiH SEPI – evropskom platnom sistemu za prekogranična plaćanja evrom.
– Ono što je za nas interesantno, a na što privrednici imaju primjedbe, je da su troškovi međunarodnih transakcija u platnom prometu dosta visoki i s tog aspekta očekujemo da bi banke mogle imati razumijevanja da smanje novčane naknade po pitanju ino doznaka – naglasio je Goran Račić, predsjednik Privredne komore Republike Srpske.
Svi priznaju da je naše društvo tradicionalno i dalje okrenuto gotovinskom plaćanju, te da se gotovina i kartica i dalje ne gledaju istim očima. Novine će, očekuje se, prvi prihvatiti mladi, koji već sada od finansijskih usluga traže da su jednostavne, jeftine i brze.
Privreda
Energetika
Turizam
Poljoprivreda
ICT
Prehrana
